Ахмед Башагић (Јајце) 0001    Пиће пије Накић капетане, 0002    Уз њег ујак Вучковићу Вуче, 0003    А до њега Латковићу Вуче, 0004    А до њега Баук харамбаша, 0005    А до њега тридесет пандура, 0006    Што чувају кланца Велебита. 0007    Кад се они понапили вина, 0008    Диже главу Вучковић Вуче, 0009    Па говори Накић капетану: 0010    »Мој сестрићу, Накић капетане, 0011    Што с’ не жениш код куле камене? 0012    Простран Котар, а дости сердара, 0013    У сердара имаде сестара; 0014    Од кога год заишћеш дјевојку, 0015    Сваки ће ти радо поклонити, 0016    Ни рад чега, већ изим јунаштва.« 0017    Говори му Накић капетане: 0018    »Хвала теби на тим дјевојкама 0019    Те ни једне не чу ја дјевојке, 0020    Веч сам чуо, а видио н’јесам, 0021    Гдјено хвале предобру дјевојку 0022    У Грачацу, у Лици шриокој, 0023    Л’јепу Злату грачачког диздара, 0024    Да је љепше у свој Лици нема. 0025    Ил Златију грачачког диздара, 0026    Или се Накић ни женити неће! 0027    Саву имам, побратима свога, 0028    Па ми Сава у Котару каже, 0029    Да је лако могу добавити 0030    Од Турака, од Грачаца б’јела. 0031    Злате иде на бунар на воду, 0032    Од Грачаца једно по сахата, 0033    За њом иде дван’ест дјевојака, 0034    Пред њом Турчин Ахмед Башагићу, 0035    У гаћама и у торлукама, 0036    А на њему токали-јечерма, 0037    У руци му седефли-тамбура, 0038    Ситно куца, а јасно поп’јева. – 0039    Ја ћу, ујо чету подигнути; 0040    Када Ахмед и дјевојке дођу, 0041    Испасти ћу до воде бунара, 0042    Савезати Ахмед-Башагића, 0043    Дигнут Злату на коња гаврана, 0044    Сатјерати дван’ест дјевојака 0045    До Котара до куле камене, 0046    Да м’ играју коло у авлии.« 0047    Тад му рече Вучковићу Вуче: 0048    »Мој сеструћу, Нукић капетане! 0049    Ако хоћеш мене послушати, 0050    Прођ’ се Злате грачачког диздара. 0051    Знаш Турчина агу Башагића, 0052    Да се куне дином и иманом, 0053    Да Турчина у свој Лици нема, 0054    Кој’ Златију смије прихватити 0055    За живота Ахмед-Башагића, 0056    А камо ли са камен-Котара, 0057    Не Турчина, које год Маџара. 0058    Знаш сестрићу, Накић капетане! 0059    Чије су му пушке за појасом? 0060    Пушке мале, Бунђе капетана 0061    Са Котора, жалосна му маја! 0062    Јер га ј’ Ахмед руком погубио, 0063    Уз’о пушке, задио за појас. 0064    Знаш, сестрићу, Накић капетане, 0065    Чију палу носи за појасом? 0066    Пала му је Ђака од Млетака. 0067    И њег је руком погубио, 0068    И палу је за појас задио. 0069    Знаш, сестрићу, Накић капетане! 0070    Чија пуца носи на прсима? 0071    Пуца су му Пуцаревић-Павла. 0072    И Павла је руком погубио, 0073    Узо пуца, на прса метнуо, 0074    Па сестрићу, Накић капетане! 0075    Чију носи дугмали доламу? 0076    Долама је Ашчића Јована, 0077    И њега је руком погубио, 0078    А доламу на плећа метнуо. 0079    Па сестрићу, Накић капетане, 0080    Чију носи дугу граналију? 0081    Граналија венедичког Марка, 0082    Јер је Марка руком погубио, 0083    Граналију на раме метнуо, 0084    Из ње тицу бије на летењу. 0085    Па сестрићу, Накић капетане! 0086    Тамо т’ ујак у сватове не ће, 0087    Не у Градац у Лику широку, 0088    Порад Злате грачачког диздара.« 0089    Ал му рече Накић капетане: 0090    »Ја ћу тебе писати принципу, 0091    Да с Турцима не см’јеш војевати, 0092    Он ће с тебе скинујти госпоство, 0093    А уза те кехар припасати, 0094    А на раме мушкет навалити, 0095    И на хумку тебе набацити, 0096    Чувај хумку до крепања свога.« 0097    Препаде се Вучковићу Вуче, 0098    Па Накућу вели капетану: 0099    »Не пиши ме до нашег принципа, 0100    Јаши вранца, а ја ћу путаља, 0101    Па ми хајмо у гору Шушњару 0102    Пред Турчина Ахмед Башагића. 0103    Када Ахмед сиђе и дјевојке, 0104    Ја ћу на њег први ударити, 0105    А Златију руком прихватити, 0106    Ил ће Вука пожељети мајка.« 0107    А повика Латковићу Вуче: 0108    Побратиме, Накић капетане, 0109    Јаши вранца, а ја ћу чилаша, 0110    Када Ахмед дође и дјевојке, 0111    Ја ћу на њег натјерат чилаша 0112    Ма и мене пожељела мајка.« 0113    А ста вика Баук-харамбаше: 0114    »Чуј ме, побро, Накић капетане, 0115    Јаши вранца, ево харамбаше, 0116    Ево мојих тридесет пандура, 0117    Гледај аге од мене свезата.« 0118    То рекоше, вјере зададоше, 0119    Спремише се, на ноге скочише, 0120    Запре Накић на Котору кулу. 0121    Отискоше уз камен-Котаре, 0122    Даном гори Вучјаку дођоше, 0123    Тавном ноћи преко Вучијака. 0124    Водио их Баук харамбаша, 0125    Вјешта ј’ глава Баук-харамбаше, 0126    Надметнуо чардак Блажевића, 0127    А подметну Козлић-Алије. 0128    Кад прођоше турске ђардакове 0129    Преко Лике до горе Шушњаре, 0130    У Шушњари ате одјахаше, 0131    У Шушњари толу заметнуше. 0132    У том зора шину од истока, 0133    А погледа Вучковићу Вуче: 0134    Низ поље се пјешак помолио, 0135    На прсима токе и илике, 0136    А на крацим’ сајали-чакшире, 0137    А пушке му паса одметнуле, 0138    На рамену дуга граналија, 0139    Управио до горе Шушњаре. 0140    Тада рече Вучковићу Вуче: 0141    »Мој сестрићу, Накић капетане, 0142    Знаш ли пјешца, пољу низ ливаде?« 0143    Њему Накић рече капетане: 0144    »Добро пјешца низ ливаде знадем: 0145    Сава, раја грачачког диздара, 0146    Ето Саве побратима мога!« 0147    А кад Сава у Шушњару уђе, 0148    Па Накићу добро јутро викну, 0149    Њему Накић јутро прихватио, 0150    За здравље се с њиме упитао. 0151    Њему Накић рече капетане: 0152    »Хоће л’ Ахмед и дјевојке сићи?« 0153    Њему Сава у Шушњари каже: 0154    »Хоће, побро, Накић капетане, 0155    Док заучи езан у џамији, 0156    Па док Турци отворе капију, 0157    Тад ће Ахмед и дјевојке поћи.« 0158    Мало вр’јеме езан заучио, 0159    А кад Турци сабах саклањаше, 0160    Од капије врата отворише, 0161    Тад на врата Ахмед испануо, 0162    Тер он сиђе граду код капије, 0163    Чека Злате, чека дјевојака. 0164    Дође Злата, турски селам викну, 0165    А Башагић селам прихватио: 0166    »Јеси л’, Злате, рано уранила?« – 0167    »Јесам, драги, милом Богу хвала.« 0168    Поведе их Ахмед Башагићу, 0169    Те сведе до воде бунара. 0170    Сиђе Ахмед на студену ст’јену, 0171    Покрај себе врже граналију, 0172    Преко крила седефли тамбуру, 0173    Ситно куца, а јасно попјева. 0174    А дјевојке около бунара 0175    Воду грабе, лице умивају, 0176    А гледа их Накић капетане. 0177    Кад дјевојке воду заграбише, 0178    Па пођоше до воде бунара, 0179    Тад повикну Накић капетане: 0180    »Мој ујаче, Вучковићу Вуче! 0181    Један Турчин, дван’ест дјевојака, 0182    Одведе их до воде бунара. 0183    Камо т’ хвала, жалосна ти маја?« 0184    Тад Вучковић на ноге скочио, 0185    Па путаљу седло притиснуо, 0186    Из Шушњара ата истјерао, 0187    Па он викну Ахмед-Башагића: 0188    »Утећ не ћеш, ни одвести Злате, 0189    Док је главе Вучковића Вука.« 0190    А кад Злате видје и дјевојке, 0191    Оне воду са глава бацише, 0192    Злате цикну, Башагића викну: 0193    »Бјеж’, Ахмеде, миловање моје, 0194    Шушњара је пуна Каурина, 0195    Ти нас болан обранит’ не мореш!« 0196    И побјеже Ахмед Башагићу, 0197    А испаде Вучковићу Вуче, 0198    Па он хвата на пољу Златију, 0199    Ал се Злате ухватит’ не даде. 0200    Када видје, да обране нема, 0201    Она викну Ахмед-Башагића. 0202    А кад Ахмед разумио р’јечи, 0203    Тад се јунак натраг повратио, 0204    Па он викну Вучковића Вука, 0205    И поскака један до другога. 0206    Пружи Ахмед дугу граналију, 0207    Пуче пушка венедичког Марка 0208    Од рамена Ахмед-Башагића, 0209    Па погоди Вучковића Вука. 0210    Мртав паде Вучковићу Вуче, 0211    Ахмед хтједе да ухвати ата. 0212    Бјежи путаљ под гору Шушњару, 0213    А куне га Ахмед Башагићу: 0214    »О путаљу, ујели те вуци, 0215    Никад тебе ни јахали Турци!« 0216    А испаде Латковићу Вуче, 0217    Дочека га Ахмед Башагићу, 0218    Пуче пушка Бунђе капетана 0219    Од рамена Ахмед-Башагића, 0220    И погоди Латковић-сердара, 0221    Мртав паде Латковићу Вуче, 0222    Испод њега чилаш побјегао. 0223    Ал Накићу ево побратима, 0224    Сава, раја грачачког диздара: 0225    »О Накићу, Богом побратиме, 0226    Сад ти гледај на ливади Злату!« 0227    Те испаде Сва до бунара: 0228    »Стан’дер Злате, утицања нема!« 0229    А кад Злате Саву опазила, 0230    Злате цикну, Башагића викну: 0231    »Вид’дер слуге родитеља мога!« 0232    Када Ахмед Саву опазио, 0233    Ахмед малу пушку извадио, 0234    Те поскакак и Саву подвикну: 0235    »Саво, рајо, грачачког диздара, 0236    Твоје чете, твога наводења, 0237    Сад ћеш видјет’, ког ћеш наводити!« 0238    Па поскака један до другога, 0239    И за мале пушке прихватише. 0240    Башагићу први опалио, 0241    Мртав Сава код бунара паде. 0242    Када Ахмед пушке испразнио, 0243    Поскакао Баук харамбаша, 0244    И за њиме тридесет пандура, 0245    А за њима Накић на гаврану, 0246    Опколише дван’ест дјевојака, 0247    И Турчина Ахмед-Башагића. 0248    Ахмед баци обје пушке мале, 0249    За шакову палу прихватио. 0250    Ахмед дван’ест брани дјевојака, 0251    Ал их шале обранити не ће, 0252    Јер је тридес’т чудо на једнога. 0253    Док свезаше Ахмед-Башагића, 0254    Још тројицу пожељела маја. 0255    Накић Злату баци на гаврана, 0256    А потјера агу и дјевојке. 0257    На Грачацу надуше топови, 0258    На Удбини бега удбињскога, 0259    По свој Лици ларму подигоше, 0260    А ста јека горе Вучијака. 0261    Када чуле горске буљук-баше, 0262    Сваки сенту на стазу поскака, 0263    А ста вика Накић капетана: 0264    »Бјеж’, Бауче, жалосна ти маја!« 0265    Кад удари у гору Вучјака 0266    Кад удари Накић капетане, 0267    Тко л’ дочека Накић капетана? 0268    Није глава Омер-Блажевића, 0269    Дочека га Козличић Алија 0270    Са својијех тридесет пандура. 0271    Ударио Накић капетане, 0272    А дочека Козличић Алија, 0273    Опалише тридес’т граналија; 0274    Умах паде двадесет Маџара, 0275    А остали крају пребјегоше, 0276    Провргоше Накић капетана, 0277    Он утече и одведе Злату. 0278    А испаде Козличић Алија, 0279    И он оте дван’ест дјевојака, 0280    И Турчина Ахмед-Башагића. 0281    Онда викну Козличић Алија: 0282    »О Турчине, Ахмед Башагићу, 0283    Упути ли у Кауре Злату 0284    На Котаре Накић капетану, 0285    Сводећи је на бунар на воду? 0286    А Златију, моју јауклију! 0287    Видјећемо ко ће вратит’ Злату 0288    За готове мекане цекине.« 0289    Тад му рече Ахмед Башагићу: 0290    »О копиле, Козличић Алија, 0291    Мол’ се Богу, кланцу у планини, 0292    Јербо су ми савезате руке, 0293    Зуб’ма бих ти гркљан извадио.« 0294    А пандури викнуше Алији: 0295    »О Алија, јами будалију, 0296    Не повређуј ране Башагићу!« 0297    Па Ахмеду одр’јешише руке, 0298    И Ахмед се натраг повратио, 0299    Повратио до воде бунара. 0300    Ту он нађе обје пушке мале, 0301    Па их Ахмед за појас задио. 0302    И палу је нашо код бунара, 0303    Па је Ахмед за појас метнуо, 0304    Ту он нађе дугу граналију, 0305    Па је Ахмед на раме метнуо, 0306    Па доскака граду накапију, 0307    Њега диздар пита у капји: 0308    »О Турчине, Ахмед Башагићу, 0309    Упути ли моју јединицу, 0310    Сводећи је на бунар на воду?« 0311    Њему Ахмед рече у капији: 0312    »Ако мене видиш на дорату, 0313    И Злату ћеш своју јединицу, 0314    Ако мене не видиш, диздару, 0315    Тад ћеш знати, да сам погинуо.« 0316    То му рече, па се растадоше. 0317    Ахмед дође до чардака свога, 0318    А кад Ахмед у чардаке уђе, 0319    Он отвара долаф у чардаку, 0320    Из њег вади свакакво од’јело. 0321    Кад сердарску врже ђеисију, 0322    Сађе Ахмед до дората свога, 0323    Под катанску оседла дората. 0324    Изв’ дора, а затвори чардак, 0325    Па дорату седло притиснуо, 0326    Окрену се, запјева чардаку: 0327    »Мој чардаче, лугу и пепелу, 0328    Овце моје вуку и хајдуку, 0329    Мацо моја, кућенице пуста, 0330    Ето тебе, а ето чардака, 0331    Ево т’ вјера аге Башагића, 0332    Ја л’ Златију у чардак метнути, 0333    Ја л’ ће Ахмед главу изгубити!« 0334    Кад то рече, отишће дората 0335    Лику пређе, до Вучјака сиђе. 0336    Неста дана, ноћца притиснула, 0337    Он по ноћи уз гору Вучјака. 0338    Кад испаде на камен-Котаре, 0339    Па он путу на раскршће дође, 0340    Једни пути иду ка Накићу, 0341    Други пути Гавран-капетану, 0342    Побратиму Ахмед-Башагића. 0343    Сад се Ахмед с дором разговара: 0344    »Ил бих кули Накић капетана, 0345    Ил бих кули Гавран-капетана? 0346    Да ја питам побратима свога, 0347    Је л’ он чуо, ја л’ оком видио. 0348    Да је Накић довео Златију. 0349    Хајдмо, доре, побратиму моме!« 0350    Па до куле доскака дората, 0351    Дора стави, побратима викну: 0352    »Није л’ дома Гавран капетане?« 0353    Госпа му се јави са пенџера, 0354    А кад госпа чула Башагића, 0355    Госпа спаде, врата отворила. 0356    А на врата Ахмед упануо: 0357    »Добар вечер!« са дората викну. 0358    А госпа му вечер прихватила, 0359    Према њиме руке раскрилила, 0360    Прихватила за кајас дората, 0361    Па с’ дорату вија око врата, 0362    Баш ко свила око ките смиља. 0363    »Благо мени ноћи у поноћи, 0364    Кад дјевера видјех, Башагића!« 0365    Онда Ахмед снаши говорио: 0366    »Давор снашо, позлаћена грано! 0367    Гдје је побро, Гаврана капетане?« – 0368    »Мој дјевере, од злата прстене, 0369    Чуо Гавран код куле камене, 0370    Да те Накић жива савезао, 0371    И отјеро кули на Котаре 0372    И однио на гаврану Злату, 0373    Па се спреми Гавран капетане, 0374    Узја коња, а припаса ћорду, 0375    Па он мени рече са чилаша: 0376    »»Ако нађем агу свезата 0377    У авлији Накић капетана, 0378    Ја ћу њему одр’јешити руке, 0379    Да ћу главу дати са рамена; 0380    Ако, госпе, не буде истина, 0381    Те нам Ахмед сиђе до авлије, 0382    Не дај њему кули Накићевој, 0383    Нек причека побратима свога.«« 0384    Тада Ахмед снашу повикао: 0385    »Пусти кајас од дората мога, 0386    Да ја идем Накић капетану!« 0387    Снаша кајас да попусти не ће, 0388    Жао аги снашу ошинути, 0389    Па се тако гоне по авлији. – 0390    А доскака Гавран на чилашу, 0391    Па он госпу са чилаша виче: 0392    »Госпе моја, змија те ујела. 0393    С ким се ноћи хрвеш по авлији?« 0394    Њему госпе са авлије каже: 0395    »С твојим побром, Ахмед-Башагићем.« 0396    А упаде Гавран у авлију, 0397    Према побру раскриљује руке, 0398    Гдје с’ тукоше, ту се загрлише, 0399    За јуначко здравље упиташе. 0400    Онда Ахмед вели побратиму: 0401    »Јеси л’ био код куле камене, 0402    Је ли дома Накић капетане, 0403    Пије л’ пиће, проводи л’ весеље, 0404    Јеси л’ виђо у авлији Злату?« – 0405    »Јесам, побро, Ахмед Башагићу! 0406    Накић пије, а гледа Златија, 0407    А код њега дванаест сердара, 0408    У авлији пет стотин момака, 0409    Завргло се у авлији пиће. 0410    Па мој побро, Ахмед Башагићу! 0411    Што сам стао јунак војевати, 0412    Ја не видје вјештијег сердара, 0413    Од нашега Накић капетана! 0414    Двоја су му у авлији врата, 0415    Па се Римом куне и законом, 0416    Да с’ не боји бега удбињскога, 0417    А камо ли Ахмед-Башагића.« 0418    Онда Ахмед викну побратима: 0419    »Стани, побро, даље не дивани, 0420    Јер ’ш изгубит са рамена главу! 0421    Већ отвори од авлије врата, 0422    Да ја идем Накић капетану.« 0423    Њему Гавран вели капетане: 0424    »Јаваш, јаваш, ага Башагићу, 0425    Лако ј’ доћи к њему у авлију, 0426    Ал је мучно ујагмити Злату, 0427    Па мој побро, Ахмед Башагићу, 0428    Сад послушај Гавран капетана; 0429    Сјаш дора, појаши алата 0430    Побратима Гавран-капетана! 0431    Јер Ахмеде, миловање моје, 0432    Ако свога појашеш дората, 0433    Познаће те Накић и Маџари, 0434    По дорату, вјеру ти задајем. 0435    Чуј Ахмеде, што говори гавран: 0436    С тобом ја ћу Накић-капетану, 0437    И с Накића укинути главу, 0438    У авлији прихватити Злату, 0439    Ја ли наше обје оставити.« 0440    Па му Гавран вели капетане: 0441    »Чуј, мој побро, Ахмед Башагићу! 0442    Вакат дође Котар оставити, 0443    И са тобом, Богом побратиме, 0444    Повест госпу, кулу запалити, 0445    Па у Грачац теби населити, 0446    И код тебе ватан ухватити, 0447    Побратиме, па се потурчити, 0448    Потурчити с тобом војевати, 0449    Већ од ноћас до еџела свога.« 0450    Тад га Ахмед у чело пољуби: 0451    »Чуј, Гавране, Богом побратиме! 0452    Ево вјере побратима твога, 0453    Штогод Ахмед има Башагићу, 0454    Мог ирада, моје очевине, 0455    По поле ћу с тобом под’јелити, 0456    А крај себе чардак начинити.« 0457    То рекоше, вјере зададоше. 0458    Онда Гавран вели својој госпи: 0459    »Роби, госпе, кулу у авлији! 0460    Три су хегбе у Гаврана твога, 0461    Три су ата у Гаврана твога, 0462    Роби кулу, па носи у хегбета, 0463    Ја ћу ноћас кулу запалити, 0464    Ићи ћемо у Грачац у Лику.« 0465    То рекоше, ате отискоше 0466    И дођоше кули Накићевој, 0467    У авлију ате утјераше. 0468    Гледа глава Ахмед Башагића, 0469    Ал је пуна авлија Маџара. 0470    Јандал пије Накић капетане, 0471    И код њега дванаест сердара, 0472    А Златија стоји у авлији. 0473    Код Накића коње уставише, 0474    Гавран вечер са чилаша викну, 0475    Њему Накић вечер прихватио, 0476    Па му Накић вели капетане: 0477    »Сјаш’ Гавране, па се напиј пића!« 0478    Њему Гавран рече са чилаша: 0479    »О Накићу, вр’један капетане! 0480    Ти си сашо у Грачац у Лику, 0481    Изв’о Злату, завргао кавгу. 0482    Ахмед осто у Грачацу своме, 0483    Мого б’ Ахмед замолити Лику, 0484    А Мустај-бег покупити војску, 0485    Могли б’ лако ударити Турци, 0486    А нас ноћас узвијати вуци.« 0487    Онда Накић, рече капетане: 0488    »О Гавране, немој будалити, 0489    Не бојим се бега удбињскога, 0490    А камо ли Ахмед Башагића« 0491    А кад Ахмед разумио р’јечи, 0492    Она лата за кајас прихвати, 0493    А прснуше боце по столици, 0494    Од Ахмеда пољетила ђорда, 0495    А с Накића пољетила глава. 0496    Кад погледа на свог побратима, 0497    Вјернога му Гавран-капетана, 0498    Три их Гавран смаче капетане, 0499    И Златију на алата баци, 0500    Па он виче побратима свога. 0501    Ал’ на врата Ахмед побјегао 0502    Њих Маџари огњем опалише. 0503    Вид’ Гаврана, види побратима, 0504    Ујагмише од авлије врата, 0505    Побјегоше кули каменитој, 0506    За њима се метнули Маџари. 0507    Пуца пушка, а вичу Гаврана: 0508    »Ој Гавране, утувићеш вр’јеме, 0509    Кад саведе агу Башагића!« 0510    У то побре до куле дођоше, 0511    Госпоја их чека на авлији, 0512    Држи спремне ате у авлији, 0513    А сјахаше оба побратима. 0514    Ахмет хегбе диже на хајвана, 0515    Гавран кули лети уз мостове. 0516    На тавану ватру наложио, 0517    Па он зиду спаде у авлију, 0518    Диже госпу, ате узјахаше, 0519    Побјегоше зиду из авлије. 0520    Маџари се кули примакоше, 0521    Плану кула Гавран-капетана, 0522    А на кули пукоше мужари. 0523    Тад Маџари ате уставише, 0524    Повикаше један до другога: 0525    »Нејди кули Гавран-капетана 0526    Јер су Турци Котар притиснули« 0527    Мисле они, запалише Турци, 0528    Бјеже кули Накић-капетана, 0529    Затворише од авлије врата, 0530    Затворише до рођења сунца. 0531    У том зора шину од истиока, 0532    На градовим’ пукоше топови, 0533    По Котару подигоше ларму; 0534    Виче глава Ахмед Башагића: 0535    »Давор побро, Гавран-капетане! 0536    Свати јесмо, без галаме н’јесмо.« 0537    Па пукоше из пушака малих! 0538    Док Маџари ларму подигнули, 0539    Обје побре до горе Вучјака. 0540    Кад дођоше низ гору Вучјака, 0541    До чанака бега удбињскога, 0542    До чардака Вукашића кнеза, 0543    Голуб му се крај чардака вода, 0544    А све чанке притиснули Турци. 0545    Стоји вика грачачког диздара: 0546    »Дижи војску, жалосна ти маја, 0547    Чујеш ларме, а чујеш топова, 0548    То за агом потјер Башагићем, 0549    Свезали га, ил скинули главу!« 0550    А Мустај-бег око погледао, 0551    Угледао до два коњаника, 0552    Па повика грачачког диздара: 0553    »Гледај, ага, до горе Вучјака, 0554    Ко нам, ага, јаше до чанака?« 0555    Кад погледа лички Мустај-беже, 0556    Он познаде агу Башагића: 0557    »Гле, диздару, аге и Златије, 0558    Али другог не познам коњика, 0559    За њим јаше госпе на алату, 0560    Па госпоја води поводника.« 0561    Доскакаше оба побратима, 0562    А Башагић турски селам викну, 0563    А Златију са дората баци. 0564    Полетјела Златија диздару, 0565    А Башагић личком Мустај-бегу, 0566    Бег га грли и за здравље пита. 0567    Кад рекоше, да су здраво били, 0568    Мустај-беже Башагића пита: 0569    »Како ј’ тамо у авлији било?« 0570    Њему Ахмед вели Башагићу: 0571    »Чуј ме, беже, лички поглавару, 0572    Да не видјех побратима свога, 0573    Побратима Гавран-капетана, 0574    Ја јунака ни видио не бих. 0575    Док ја скинух главу са Накића, 0576    Гавран бјеше и три погубио. 0577    Злату баци на коња дората.« 0578    Па му Ахмед рече Башагићу: 0579    »Он је с мене кулу запалио, 0580    У Лику је са мном реко ићи, 0581    Гавран се је реко потурчити. 0582    Па чуј Лика, што ти Ахмед каже: 0583    Што год Ахмед има достојања 0584    И ирада у Грачацу своме, 0585    Половина Ахмед-Башагићу, 0586    А пола је Гавран-капетану!« 0587    Лети беже, полете Личани, 0588    Кол’ко грле Ахмед-Башагића, 0589    Ток’ко грле Гавран-капетана. 0590    Мустај-беже викну Башагића: 0591    »Дижи Злату, а ево сватова, 0592    Ево т’ кума, бега удбињскога, 0593    А пир ће ти диздар опремити!« 0594    То рекоше, коње узјахаше. 0595    Ја сватова аге Башагића! 0596    Личана и личког Мустај-бега 0597    Једекиле и даулбазиле. 0598    По Грачацу свати притискоше, 0599    Мустај-беже грачачком диздару, 0600    А Башагић у чардак Златију, 0601    Пир му диздар л’јепо опремио. 0602    Кад женили агу Башагића, 0603    Потурчили Гавран-капетана, 0604    Потурчио себе и госпоју. 0605    Онда Ахмед викну Башагићу: 0606    »Чуј ме, беже, лички поглавару, 0607    Да ти каже Ахмед Башагићу, 0608    Што год Ахмед има достојања, 0609    То ће јутрос с побром под’јелити, 0610    Својим побром, Гавран капетаном.« 0611    Све им Лика на одаји д’јели 0612    Једну полу аги Башагићу, 0613    Другу полу Гавран-капетану. 0614    Дотле био Гавран капетане, 0615    А отада Ограш Хасан ага.